Ukoliko ste prvi put u Banjaluci, morate shvatiti da se nalazite u jednom od najčistijih gradova u ovom delu Evrope. Drugo što morate uočiti to je najlepše drveće koje je toliko staro da probija beton, i, koje uprkos sve novijim pločnicima pronalazi svoje mesto za nesputani rast. Idealne fotografije možete napraviti na trotoarima koji su brdoviti zbog ovog prirodnog i neverovatno lepog fenomena.

Drugo što ne smete propustiti je odlazak na reku Vrbas - najbržu, najzeleniju (smaragne je boje) reku koju ste ikada videli! Opustićete se u mnogim kafeima i restoranima koji se upravo nalaze pored reke okružene vrbama. Jedan takav kafić se zove Skaut i u njemu nema muzike, zato što je zvuk reke i ptica nešto što nijedna muzika ne može da zameni. Kada shvatite da je Banjaluka okružena brdima Šibovi i Šehitluci poželećete da se kroz šumu probijete do samih vrhova gde je čitav grad, gledano sa vrha, neverovatno velik i razuđen.

Kada je proleće i kada je vreme kada se održava Kratkofil, obratite pažnju koliko je cvetnih aleja na svakom koraku. Banjalučani bez cveća kao da ne mogu, i to je nešto na šta su svi stanovnici ponosni. Svi su vrlo ljubazni i pomoći će vam da nađete sve ono što vas interesuje. Glavnim koorzoom u Gospodskoj ulici imaćete utisak da ste građanin sveta zbog mnoštva ljudi koji tako izgledaju i tako se ponašaju. Od kulturnih institucija Banjaluka ima sve - Banski dvor, sa najakustičnijom salom za koncerte i vijećnicom koja je idealna za književne večeri i predavanja, zatim Dom omladine, Narodno pozorište, Pozorište Jazavac, Dečje pozorište, dva multipleksa palas i Kozara, Muzej Republike Srpske, Muzej primenjene umetnosti, Biblioteku, Univerzitet, i studentski kampus koji iako je nakda bio kasarna deluje kao grad potpuno za sebe i u kome žive samo mladi.

Autobusi nikada nisu prepuni, a specijalitet koji morate probati je Banjalučki ćevap. Kratak je i u bloku od četiri. Služi se sa lukom u somunu. Domaće pivo Nektar treba uz to naručiti. Banjalučki ćevap  je definitivno kod Muje. KOd Muje su ranije bili redovi, a ni sada nije lako naći mesto kada je nedelja popodne. Urbana legenda kaže da je Mujina kćerka Emina je patentirala recept - star čitav jedan vek.

Za one koji osim čuvenog Muje, žele da obiđu i restorane drugačijeg ambijenta tu je Citadela sa tavernom, poslastičarnicom i restoranom međunarodne kuhinje, zatim restoran Mala stanica (tako se zove zato što je pored nje nekada u prošlosti prolazio voz i kraj nje se zaustavljao i u kojoj ne zaboravite da naručite čokoladni mus sa sladoledom i Kazamat na Kastelu koji sa tvrđave ima panoramski pogled na reku i most koji vodi na deo grada koji se zove Mejdan.

Ako ste ljubitelj starih gradova, onda posetite Kastel, zaštitni znak grada. Kastel je misteriozna i nažalost prilično zapuštena tvrđava koja krije mnoge tajne iz različitih istorijskih perioda, ali i priče iz sentimentalne povesti grada. Kastel je idealan prostor za koncerte i tu se svi veći koncerti u gadu održavaju.

Za sve one koji se ne zadovoljavaju isključivo ugostiteljskim objektima i besprekornim fasadama u živim bojama, starinarnice pune knjiga će svakako biti pravo duhovno okrepljenje. Ljubazni prodavci će sa vama ući u razgovor i sve vam objasniti.

Noćni život je prebogat klubovima kao što su: Klub 22, Mister X, Maraton (posvećen, ali i "uređen" likovima kultnog filma Maratonci trče počasni krug, uz najčuvenije replike iz istoimene drame Dušana Kovačevića), Hard Rock cafee gde ćete slušati u prijatnoj bašti odlične bendove, City pub, Salvador Dali (u kojem je moguće da čujete "iz cela" čak i live album EKV iz Kulušiića, iz osamdesetih).

Ako više volite šoping, verovatno ćete se oduševiti, zato što su cene niže nego u zemljama ex-yu regiona, pa je tako i centralni trg Krajine, gde se nalazi robna kuća zvana Boska i koja je jedna od najvećih robnih kuća u bivšoj Jugoslaviji, a neki kažu da je bila i najveća. Svi satovi u Banjaluci pokazuju tačno vreme osim sata na trgu kraj Boske. To je spomen  na zemljotres koji se dogodio šezdesetih. Sama robna kuća Boska se sastoji od nekoliko ravnih krovnih terasa na kojima je Kratkofil prošle godine prvi put postavio svoj bioskop na otvorenom.

Sa krova Boske Kratkofil se ove godine seli na jedan drugi krov -  krov Narodnog pozorišta, koje je jedno od zdanja iz tridesetih godina. Ozbiljan repertoar krasi ovo pozorište, kao i neverovatno šarmantan i talentovan ansambl. Banjalučani vole pozorište, tako da je na svakoj predstavi festivalska atmosfera, traži se karta više, i dodaju se pomoćna sedišta. Samo pozorište ima svoj tradicionalni festival koji se zove Teatar fest, koji se upravo završio pod sloganom Suočavanja. U glumačkom bifeu pronaći ćete dobre sagovornike, ali i boeme, ljude koji pamte ovaj grad iz nekih možda i romantičnijih vremena. Ispred samog pozorišta postoje dva kafea koja gledaju na glavnu pešačku zonu koja je prepuna atrakcija i mami-para, ali koje upravo daju dušu gradu: kokičara, prodavaca suvenira, sladoledžija... Korzo sa obe strane optočen je kafićima iz kojih se ljudi mešđusobno gledaju i uživaju jedni u drugima.

Zvuči kao na filmu, ali, ko se odluči da dođe uveriće se u sve što je navedeno. U Banjaluci se stalno nešto dešava, a ove godine po prvi put dogodilo se Svetsko prvenstvo u raftingu, zato što je rafting idealan za reku kao što je Vrbas. Ova reka je možda i najlepši dar koji jedan grad može da ima, a po bujnim vrbama koje pored reke niču, tako se zove.

Sve što je napisano u ovom tekstu je pogled iz ugla nekoga ko nije iz ovog grada. Dođite i predočite nam još stvari koje se moraju videti i doživeti. Mi preporučujemo Kratkofil kao pravi razlog da se dođe u Banjaluku.